(Mišljenje Ministarstva finansija, broj 371749 2023 10520 004 001 011 004 od 08.02.2024, izvor: vebsajt Ministarstva)
Poreski tretman primanja koja fizička lica ostvaruju u vidu napojnice
Kako se u zahtevu navodi, privredno društvo je vlasnik platforme koja je namenjena ugostiteljskim objektima, tj. svim restoranima, hotelima, kafeterijama, barovima, ali i svim drugim oblicima poslovanja u kojima zaposleni mogu da dobiju napojnicu. Platforma, kako se opisuje, omogućava svojim klijentima ˗ korisnicima uslužne delatnosti da plaćanjem putem platne kartice daju napojnicu (bakšiš) zaposlenima u ugostiteljskim objektima, s tim da platforma omogućava primaocima napojnice (bakšiša) da prime napojnicu od strane zadovoljnih davalaca napojnice. Objašnjava se da platforma funkcioniše na način da primalac napojnice kreira nalog na platformi i u vezi sa tim dobija personalizovani kod, a davaoci napojnice koji su zadovoljni uslugom pruženom od strane primaoca napojnice (bakšiša) skeniraju QR kod koji vodi do naloga primaoca napojnice. Dalje, davalac napojnice unosi na platformi novčani iznos koji želi da ostavi (kao napojnicu) primaocu napojnice i unosi podatke svoje platne kartice i potvrđuje plaćanje napojnice. Ističe se da se novac tj. napojnica, uplaćuje na račun privrednog društva koje je vlasnik platforme, a platforma dalje prenosi iznos napojnice na račun primaoca napojnice. Za korišćenje platforme primalac napojnice plaća odgovarajuću proviziju (koja se računa kao određeni procenat od iznosa napojnice) privrednom društvu koje je vlasnik platforme, a koje obračunava i plaća porez na ostvarenu dobit. Pored toga, navodi se da ugostiteljski objekat ne dobija nikakav iznos novca od uplaćene napojnice putem platforme, već celokupan iznos napojnice ide na račun primaoca napojnice.
- Sa aspekta primene Zakona o porezu na dohodak građana
Saglasno odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 ˗dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 ˗ ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 ˗ US, 93/12, 114/12 ˗ US, 47/13, 48/13 ˗ ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 ˗ dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22 i 92/23, u daljem tekstu: ZPDG), porez na dohodak građana plaćaju fizička lica, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti od oporezivanja, odnosno koji su oslobođeni od plaćanja poreza ovim zakonom.
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) ZPDG propisano je da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
Osnovica poreza na drugi prihod je oporezivi prihod koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbi člana 85. stav 3. ZPDG.
Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, saglasno odredbi člana 86. stav 1. ZPDG.
Imajući u vidu navedeno, kako novčana sredstva po osnovu napojnice ne predstavljaju deo prihoda ugostiteljskog objekta ili drugog privrednog subjekta (čiji zaposleni može da dobije napojnicu – primalac napojnice) s obzirom da su od davalaca napojnice (lica koja su zadovoljna uslugom koja im je pružena od određenog zaposlenog – primaoca napojnice) namenjena tom zaposlenom, smatramo da tako ostvarena sredstva fizičkog lica po osnovu napojnice predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na druge prihode saglasno čl. 85. i 86. ZPDG.
- Sa aspekta primene Zakona o porezima na imovinu
Prema odredbi člana 14. stav 2. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02 ˗ SUS, 80/02, 80/02 ˗ dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 ˗ US, 47/13, 68/14 ˗ dr. zakon, 95/18, 99/18 ˗ US, 86/19, 144/20, 118/21, 138/22 i 92/23, u daljem tekstu: ZPI), porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni:
1) gotov novac;
2) štedni ulog;
3) depozit u banci;
4) novčano potraživanje;
4a) digitalnu imovinu;
5) pravo intelektualne svojine;
6) pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Odredbom člana 14. stav 4. ZPI propisano je da se poklonom, u smislu tog zakona, ne smatra:
1) prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu;
2) prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana;
3) prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.
Prema odredbi člana 14. stav 6. tačka 3) ZPI, od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon, novca, prava, odnosno stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa odnosno poklona, do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.
Prema tome, novčana sredstva koja po osnovu napojnice ostvaruju fizička lica pa predstavljaju prihod tih lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana, izuzeta su od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. To znači da se na tako ostvarena sredstva ne plaća porez na nasleđe i poklon.
