(Mišljenje Ministarstva finansija, broj 011-00-01072/2022-04 od 07.3.2023, izvor: vebsajt Ministarstva)
Poreski tretman prometa električne energije kada je zaključen fjučers ugovor kojim se garantuje unapred definisana kupovna, odnosno prodajna cena za određenu količinu električne energije u periodu na koji je ugovor zaključen, pri čemu je reč o prometu električne energije na berzi u Republici Srbiji
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 ˗ ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 ˗ dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22, u daljem tekstu: Zakon), osnovicu za obračunavanje PDV za promet dobara koji se vrši uz naknadu čini iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik PDV ˗ isporučilac dobara, prima ili treba da primi za isporučena dobra od primaoca dobara ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja, u koju nije uključen PDV. S tim u vezi, u slučaju kada je zaključen fjučers ugovor kojim se garantuje unapred definisana kupovna, odnosno prodajna cena za određenu količinu električne energije u periodu na koji je ugovor zaključen, pri čemu je reč o prometu električne energije na berzi u Republici Srbiji, promet električne energije na koji se primenjuje taj ugovor predmet je oporezivanja PDV, a naknadu za taj promet čini cena navedena u fjučers ugovoru, nezavisno od toga da li se razlikuje od cene električne energije na berzi u Republici Srbiji, koja se koristi kao referentna cena na osnovu koje se vrši finansijsko poravnanje.
Pored toga, depozit koji uplaćuje lice koje je zaključilo fjučers ugovor centralnoj ugovornoj strani za finansijsko poravnanje i plaćanje, kao garanciju da će izmiriti svoje obaveze koje mogu proizaći iz trgovanja na berzi, nije predmet oporezivanja PDV.
***
Prema odredbi člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i energija za grejanje, odnosno hlađenje (stav 2. istog člana Zakona).
Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim članom ima drugo lice.
Saglasno odredbi člana 10. stav 2. tačka 4) Zakona, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik je primalac električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, obveznik PDV koji je ova dobra nabavio radi dalje prodaje, za promet električne energije i prirodnog gasa izvršen od strane drugog obveznika PDV.
Prema odredbi člana 11. stav 1. tačka 4) Zakona, mesto prometa dobara je mesto u kojem primalac električne energije, prirodnog gasa i energije za grejanje, odnosno hlađenje, čija se isporuka vrši preko prenosne, transportne i distributivne mreže, a koji je ova dobra nabavio radi dalje prodaje, ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu kojima se dobra isporučuju.
U skladu sa odredbom člana 17. stav 1. tačka 1) Zakona, poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, subvencijama iz stava 1. ovog člana smatraju se novčana sredstva koja čine naknadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politike u skladu sa zakonom.
U skladu sa odredbom člana 17. stav 3. Zakona, u osnovicu se uračunavaju i:
1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.
