(Mišljenje Ministarstva finansija, broj 011-00-00156/2023-04 od 15.3.2023, izvor: vebsajt Ministarstva)
Izdavanje računa za plaćanje iz člana 186. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost u vezi Ugovora o javno-privatnom partnerstvu u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanjem vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu
Postupajući po vašem zahtevu od 24. juna 2022. godine, u vezi sa obavezom izdavanja elektronske fakture po osnovu prijema novčanih sredstava za usluge prevoza u Integrisanom tarifnom sistemu u ime i za račun grada Beograda, Ministarstvo finansija dostavilo vam je mišljenje broj: 011-00-00601/2022-41 od 25.07.2022. godine. Prema navedenom mišljenju, kada subjekt privatnog sektora izda profakturu (predračun) subjektu javnog sektora u cilju naplate novčanih sredstava koja ne predstavljaju naknadu za budući promet dobara ili usluga tog subjekta privatnog sektora, subjekt privatnog sektora nema obavezu da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora po osnovu prijema tih novčanih sredstava. Naime, kada subjekt privatnog sektora, koji vrši naplatu naknade za usluge prevoza u Integrisanom tarifnom sistemu u ime i za račun grada Beograda, na osnovu Ugovora o javnoprivatnom partnerstvu u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanjem vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, na osnovu izdate profakture (predračuna) naplati naknadu i izvrši prodaju karata za prevoz koji vrše druga lica, u ime i za račun grada Beograda, predmetni subjekt privatnog sektora nema obavezu izdavanja elektronske fakture po osnovu naplaćenih novčanih sredstava, već ima obavezu da izda elektronsku fakturu po osnovu prodatih karata u skladu sa ZEF. U elektronskoj fakturi za prodate karte za koje je naknada naplaćena u celokupnom iznosu, u delu: „napomena“, predmetni subjekt privatnog sektora navodi da po osnovu te elektronske fakture ne postoji obaveza za plaćanje.
U skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS“, br. 44/21, 129/21 i 138/22), Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 ˗ ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 ˗ dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22) i Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 37/21, 64/21, 127/21, 49/22, 59/22, 7/23 i 15/23, u daljem tekstu: PPDV), kada subjekt privatnog sektora, koji vrši naplatu naknade za usluge prevoza u Integrisanom tarifnom sistemu u ime i za račun grada Beograda, na osnovu Ugovora o javno-privatnom partnerstvu u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanjem vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, izda profakturu (predračun) subjektu javnog sektora, odnosno subjektu privatnog sektora u cilju naplate novčanih sredstava koja ne predstavljaju avans, tj. naknadu za budući promet dobara ili usluga tog subjekta privatnog sektora, predmetni subjekt privatnog sektora nema obavezu da izda elektronsku fakturu po osnovu prijema tih novčanih sredstava. Elektronska faktura, koja ujedno predstavlja i račun za plaćanje iz člana 186. PPDV, izdaje se po osnovu prodatih karata, pri čemu se u elektronskoj fakturi za prodate karte za koje je naknada naplaćena u celokupnom iznosu (na osnovu profakture/predračuna), u delu: „napomena“, navodi da po osnovu te elektronske fakture ne postoji obaveza za plaćanje.
