(Mišljenje Ministarstva finansija, broj 000083705 2024 10520 016 000 011 004 od 18.01.2024, izvor: vebsajt Ministarstva)
Koji je datum potrebno odrediti kao datum dokumenta u računovodstvenoj evidenciji ˗ datum fakture, datum carinjenja ili pariteta (datum kada rizici i koristi u vezi sa robom pređu sa prodavca na kupca) za ino fakture za uvoz robe koje su bile predmet carinskog postupka (sadrže pečat carinjenja)?
Da li je zakonski određeno da se u računovodstvenoj evidenciji mogu knjižiti samo dokumenta (fakture) koja su bila predmet carinskog postupka (imaju pečat carinskog organa)? Mogu li se evidentirati i fakture koje ne sadrže potvrdu carine jer roba nije ocarinjenja?
Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 ˗ dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Članom 8. stav 1 . Zakona propisanoje da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
Pojam računovodstvene isprave uređen je odredbama člana 9. Zakona. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).
Paragrafom 4.4 Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje propisano je sledeće:
(a) Imovina je resurs koji je kontrolisan od strane entiteta kao rezultat prošlih događaja i od koga se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi za entitet.
(b) Obaveza je sadašnja obaveza entiteta zasnovana na prošlim događajima, za čije se izmirenje očekuje da će rezultirati odlivom resursa iz entiteta koji sadrže ekonomske koristi.
(c) Kapital je rezidualno učešće u imovini entiteta nakon oduzimanja svih njegovih obaveza.
Prilikom ocenjivanja da li stavka ispunjava definiciju imovine, obaveze ili kapitala, potrebno je obratiti pažnju na njenu osnovnu suštinu i ekonomsku realnost, a ne samo na njen pravni oblik (paragraf 4.6 Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje).
Odredbama člana 13. stav 10. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, br. 89/20, u daljem tekstu:Pravilnik) propisano je da se na računu 137 ˗ Roba na putu, iskazuje vrednost robe isporučene kupcu, do trenutka potvrde prijema robe od strane kupca. Radi se o robi koja je otpremljena kupcu, s tim da putuje na teret i rizik prodavca. Posle potvrde prijema robe (preuzimanja svih rizika i koristi u vezi sa robom) od strane kupca, prenos na troškove se evidentira na teret računa 501 ˗ Nabavna vrednost prodate robe, a u korist računa 137 saglasno odredbama Pravilnika.
Odredbama člana 38. stav 14. Pravilnika propisano je da se na računu 494 ˗ Razgraničeni zavisni troškovi nabavke, iskazuju zavisni troškovi nabavke osnovnih sredstva, robe, materijala, rezervnih delova i sl. koji nisu fakturisani u momentu evidentiranja nabavke.
Imajući u vidu sve navedeno, u nastavku su odgovori na postavljena pitanja:
- Na osnovu informacija navedenih u zahtevu, mišljenja smo da je Zakonom propisano isključivo knjiženje (evidentiranje) poslovnih promena koje se odnose na računovodstvene isprave (u ovom slučaju fakture) koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom (verodostojna računovodstvena isprava).
S tim u vezi, mišljenja smo da bi u konkretnom slučaju trebalo, pre svega, sagledati ekonomsku suštinu transakcije, u smislu određivanja datuma kada rizici i koristi u vezi sa robom prelaze sa prodavca na kupca (paritet) i shodno tome izvršiti odgovarajuće evidentiranje u poslovnim knjigama saglasno odredbama Pravilnika.
- Ovim putem ukazujemo da propisi o računovodstvu ne uređuju pitanje evidentiranje robe u poslovnim knjigama u zavisnosti od okončanja carinskog postupka. Naime, mišljenja smo da je, nezavisno od datuma carinjenja, kupac u obavezi da u svojim poslovnim knjigama evidentira svu robu nad kojom je već preuzeo kontrolu (što najčešće odgovara paritetu). Takođe, ukoliko u konkretnom slučaju kupac u poslovnim knjigama evidentira fakture koje nisu bile predmet carinskog postupka, u tom slučaju bi posebno trebalo da obrati pažnju na primenu važećih carinskih i poreskih propisa i da shodno navedenom obavesti nadležne državne organe o fakturama koje su evidentirane.
Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima koje ste izneli u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Službeni glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
