Društvena nejednakost i fiskalne politike u Velikoj Britaniji (BELEŠKA)

Britanci će posle 14 godina promeniti vlast. Razočarani su konzervativcima i kazniće ih najtežim porazom u 100 godina.

Glavne teme su “kriza troškova života” i propast javnih servisa. Ukratko, to je zbog javne štednje i inflacije tj autogolova sa Bregzitom, kovidom, Ukrajinom. Kontinuirana politika kresanja javnih troškova – „nema odakle, nema odakle“.

7,5 miliona pacijenta je na listama čekanja, hrana i struja su nikad skuplji kao i stanovi i školarine. Uvoz je skuplji (jer Amerika od kovid milijardi sve kupuje bez pitanja), manje se izvozi (napuštena EU). Vojska je u žalosnom stanju.

Znači li ovo da će se okončati 15 godina stagnacije i štednje (siromašnih i mladih, običnog sveta)? Da su opozicioni Laburisti ponudili program velikih društvenih i fiskalnih reformi?

Obrnuto je. Odlazeći premijer Sunak daje iscrpan program davanja i poreskih olakšica, a dolazeća ekipa ne obećava baš ništa. Nije potrebno zbog glasova, jer se vlast sama ulupala a izborni sistem isključuje mogućnost da neko treći pobedi.

Istina, Laburisti obećavaju ali ne biračima već tržištu kapitala i Sitiju – Vatikanu svetskih finansija. Predizborna poruka je “Mi smo najbolji prijatelji biznisa”. Iako nam u nazivu bukvalno stoji da smo radnička partija!

Fiskalni oprez je razumljiv barem zbog slučaja prethodne premijerke (Liz Tras). Smenjena je u roku od 20 dana pošto je bez konsultovanja centralne banke i nezavisnih tela predložila „Plan rasta“ (biznisa).

Starmer je npr odustao od obećanja da će ukinuti školarine za studije (cca 10.000 evra godišnje). Do 1997. državne studije su bile besplatne. Umesto toga uvešće PDV na školarine za privatne škole (50 hiljada evra god) koje pohadja 7% (bogatih) učenika. Od tih para zaposliće 6500 nastavnika. Inače, državi nedostaje 130.000 prosvetnih radnika! Biće besplatan doručak za učenike (jer roditelji nemaju), biće dotacija za stanovanje. Britanija je za vreme starih Laburista gradila 300 hiljada opštinskih stanova godišnje.

Sva kampanja je o novcu, porezima i davanjima, radi se o jednoj od najbogatijih država sveta.. Ipak, Radnička partija Kraljevstva ponavlja da neće podići poreze.

A nije da se nema od koga uzeti. Jer sve te skupe školarine, stanarine, kamate idu u nečije džepove. Količina para nije manja, ali je posle svake krize sve nejednakije raspoređena. Tokom godina porezi su postali regresivniji, tj manji teret je na bogatima.

Bogatstvo bi moglo biti rasporedjeno drugačije. Npr porez na kapitalne dobitke u istoj progresiji kao na dobit; PDV ili ekstra porez na finansijske usluge (koje beleže rekordne prihode); porez na ogromne posede zemlje; stop iznošenju kapitala i vrdanju plaćanja – to su milijarde.

Ali smanjivanje jaza nije cilj buduće vlade i ta pokornost kapitalu umesto biračima može značiti da će narod biti ujedinjen starim dobrim spoljnim neprijateljem, tj ratovanjem.

piše: Aleksandar Vasić