Dosledno nedosledno oporezivanje pijačne prodaje (BELEŠKA)

Pijačni prodavci ponovo dobijaju odlaganje fiskalizacije. Njihov probem je, što bi se reklo, šutnut dalje niz ulicu do posle izbora. Njihova borba je ipak dugoročno izgubljena jer je izabran pogrešan cilj.

Ako je tvoje stalno i svakodnevno zanimanje da prodaješ robu koju si prethodno negde kupio – ta roba ima biti u legalnim tokovima. Legalni tok je ulaz, izlaz, pravilno evidentiranje. Sve ostalo je siva ekonomija i nelojalna konkurencija.

U medijima preovlađuje niz socijalnih problema pijačnih prodavaca koji su realni. Da li ti problemi treba da se rešavaju nedoslednošću poreske politike? Nedvosmisleno NE.

Osetljive kategorije bi mogle a i trebale da dobiju olakšice prilikom registrovanja tj oporezivanja pijačne delatnosti. (Popularne “periptero” kioske u Grčkoj dobijaju lica sa invalidetitom ili penzioneri pod povoljnijim okolnostima). PIjace bi mogle da učine uslove rada i kupovine boljim. Država bi trebala da stane na put švercu robe široke potrošnje, itd

Ovako se stvara konfuzna slika u javnosti da su pijačni (pre)prodavci u posebno nepravednom položaju. Zapravo nisu – troškova koji oni imaju nisu pošteđeni ni drugi trgovci robom široke potrošnje. Stvarni poljoprivredni proizvođači su oslobođeni fiskalizacije.

Da ne pominjem navikavanje javnosti da blokada Slavije i predsednik države opredeljuju poresku politiku.

Da li bi neki pijačni prodavci trebali da plaćaju manji paušal ili manji zakup tezge? Sasvim moguće. Da li su argumenti kao što su “hladno je, stari smo, jedva smo pismeni, ne umemo da koristimo kasu” uopšte smisleni da se toleriše prodaje robe na crno? Ne bih rekao. Nikako to ne bih rekao.

piše: Aleksandar Vasić