Važno je poverenje (BELEŠKA)

Poreska uprava na sajtu objavljuje kvartalne izveštaje o rezultatima svog rada. To je dobrodošla novost u odnosu na tradicionalnu zatvorenost i namrgođenost.

Ništa ne bi falilo da su ovi podaci iscrpniji i manje probrani. To bi doprinelo poverenju javnosti, a stručnjacima omogućilo brže i bolje shvatanje trenda.

Na osnovu poslednjeg izveštaja moglo bi se zaključiti:

• Naplata javnih prihoda raste, koeficijent je 117% u odnosu na 2022, ali je većina tog rasta došla u prvom kvartalu. Rast naplate je dosta sličan inflatornim kretanjima;

• Broj poreskih kontrola će čini se biti manji ove nego prethodne godine. Ovo može biti jednostavno posledica ograničenog i nedovoljnog broja poreskih inspektora. Zbog starosne strukture, moguće je da taj brod i pada uprkos redovnim konkursima za prijem u službu. Informacije o broju inspektora koji obavljaju kontrole kreću se od 900 – 1200, a sistematizovano je 2000 radnih mesta. Moguće je da je prethodne godine broj kontrola bio povećan i zbog fiskalizacije;

• U drugom kvartalu je obračunato 8 milijardi novootkrivenih prihoda što je za 11% više u odnosu na prethodnu godinu. Opet, ako se uzme u obzir inflatorni uticaj nije jasno da li se menja obim utaja, ili je kontrola manje (ili više) efikasna.

U vezi sa „novootkrivenim prihodima“ valja imati na umu da su izneti podaci o još uvek ne konačno utvrđenim poreskim obavezama. Naime, Poreska uprava ne objavljuje podatke o obavezama koje je utvrdila rešenjima a po kojima se vode postupci po žalbama ili upravni sporovi.

Bez obzira na činjenicu da žalbe na rešenja kojima se nalaže poreska obaveza ne odlažu izvršenje, postupci se najčešće ne završavaju donošenjem rešenja. O konačno utvrđenim poreskim obavezama nemamo podatke. Posebno je zanimljivo ukazati na činjenicu da nikada nisu bili dostupni podaci o utvrđenim porezima za koje su doneta rešenja a koja nisu opstala do kraja postupka.

U tom smislu sastavni deo bi trebali biti i podaci o naplati konačno utvrđenog poreza, jer utvrđivanje poreza nije svrha samoj sebi. Ukoliko se nesavesni obveznici ne osujete u nameri da izbegnu plaćanje poreza (preventiva), a poreska obaveza ne naplati – cilj nije postignut.

Cilj bi morao biti uspostavljanje sistema u kome će biti teško izbeći plaćanje poreza. Tada bi učinak poreskog sistema bio pozitivan i usled manje utvrđenih poreskih obaveza od strane kontrola.

Digitalizacija Poreske uprave i uvođenje e-faktura olakšava mogućnosti nadzora i kontrole praktično u realnom vremenu. Ali, sveprisutna tehnologija bi isto tako mogla da olakša i unapredi komunikaciju sa obveznicima i širom javnošću. Verujem da bi otvoreniji nastup Poreske uprave doveo do veće poreske svesti i dobrovoljnosti u ispunjavanju obaveza.

piše: Aleksandar Vasić