Nakon usvajanja Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskom fakturisanju, kao i podzakonskih akata po ovim zakonima, evidentna je neusaglašenost ovih propisa sa propisima o PDV, a pre svega u pogledu obaveznih elemenata računa koji su propisani članom 42. Zakona o PDV i članovima 164. do 202. Pravilnika o PDV.
Posedovanje računa koji sadrži sve elemente koji su propisani zakonom o PDV je jedan od najznačajnih uslova za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.
Prema trenutno važećim propisima (iz ove tri oblasti: PDV, fiskalizacije i elektronskog fakturisanja) javljaju se sledeće dileme:
- Da li će MESTO izdavanja računa biti obavezan podatak u računu?
Podatak o mestu izdavanja propisan je za elektronsku fakturu. Ovaj podatak NIJE obavezan podatak u računu po propisima o PDV.
- Da li će DATUM avansne uplate biti obavezan podatak u računu?
Podatak o datumu avansne uplate propisan je za elektronsku fakturu. Ovaj podatak NIJE obavezan podatak u (avansnom) računu po propisima o PDV.
- Da li će fiskalni račun koji se izdaju po propisima o fiskalizaciji biti „priznat“ kao račun iz člana 42. Zakona o PDV?
Prema zakonu o fiskalizaciji, kao obavezan podatak, fiskalni račun sadrži podatak o PIB-u kupca, ako je kupac pravno lice ili obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti (ovaj podatak nije bio obavezan u fiskalnom isečku prema još uvek važećem Zakonu o fiskalnim kasama).
Podatak o PIB-u kupca biće dovoljan za identifikaciju kupca, pa se postavlja pitanja da li će se fiskalni račun moći koristiti za odbitak prethodnog poreza ili će kao i do sada postojati obaveza izdavanja računa čiji će prilog biti fiskalni račun, kao što je to predviđeno sadašnjim propisima o PDV (član 198. Pravilnika o PDV)
Imajući u vidu da novi propisi o fiskalizaciji i elektronskom fakturisanju predstavljaju propise koji su obavezujući za primenu i da su novijeg datuma, realno je očekivati da se propisi o PDV prilagode pravilima novih propisa.
